FARMSKE ŽIVOTINJE
VAŽNO JE ZNATI!
Niski proizvodni rezultati uzrokovani različitim činiocima, uz teške uslove poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, neminovno dovode do smanjenja stočnog fonda, čime se direktno ugrožava egzistencija, kako vlasnika životinja, tako i subjekata uključenih u stočarsku proizvodnju.
Mlečno govedarstvo predstavlja najkompleksniji vid stočarske proizvodnje, koja zahteva stalnu kontrolu inputa u jedinici proizvoda kako bi sama proizvodnja bila rentabilnija. Troškova na jednoj farmi je mnogo i samo sistemskom kontrolom moguće je i sa malim ulaganjem postići odlične rezultate, svesnim povećanjem preventivnih troškova u samom procesu proizvodnje moguće je smanjiti ostale troškove višestruko na kraju proizvodnog ciklusa, što bi direktno dovelo do smanjenje cene koštanja proizvedenog litra mleka. Iz tog razloga najbitinije na farmi imati dobro koncipiran obrok za životinje sa potpuno iskorišćenim komponentama obroka a jedini način kontole predstavlja vađenje krvi kod životinja i korekcija obroka u skaladu sa dobijenim rezultatima. Popularno nazvan METABOLIČKI PROFIL predstavlja najrentabilniji vid kontrole usklađenosti cene koštanja proizvedenog litra mleka, sa hranom datom životinjama i njenoj iskoristivosti u organizmu životinja.
Izrada metaboličkog profila predstavlja preventivno sredstvo na farmama muznih krava sa jasnim ciljem sprečavanja gubitaka životinja, pada mlečnosti, problema u reprodukciji i pojavljivanja manifestnih bolesti životinja kao što su ketoza, nemogućnost ustajanja životinja nakon teljenja, zaostajanje posteljica, neredovni estrusi, zakasnele ovulacije…Kada su ovi problemi učestali na farmama tada je sam vlasnik već izgubio veći deo svoje planirane zarade i izrada tada metaboličkog profila više nema preventivni već dijagnostički značaj sa ciljem otkrivanja uzroka novonastalog stanja.
Povezanost metabioličkog profila i svih parametara koji učestvuju u proizvodnji 1 l mleka ogleda se u tome da sama energetska nestabilnost životinja u laktaciji dovodi do stvaranja jajnih ćelija lošijeg kvaliteta, takva jajna ćelija kada se susretne sa bikovskim semenom stvoriće se embrion koji je sam po sebi loš i biće ubrzo odbačen od organizma životinje, što će usloviti ponovni estrus životinje i povećanje servis perioda na farmi, t.j. životinja neće ostati steona. Sama energetska nestabilnost dovešće do odloženih ovulacija životinja koji neće biti u skladu sa znakovima estrusa pa osemenjavanja u tom periodu neće imati uspeha i opet imaćemo povađanje životinja.
Visoke vrednosti uree u krvi kao posledica velike količine proteina u obroku životinja kod energetski stabilnih životinja, dovešće da imamo kvalitetnu jajnu ćeliju i kvalitetno seme koji će svojim spajanjem stvoriti embrion vrhunskog kvaliteta koji tada bude trebao da se ugnjezdi u matericu neće biti prihvaćen je visoke vrednosti uree napraviće neinfektivno zapaljenje materice. Tako zapaljena materica neće biti u stanju da prihvati embrion i on će biti odbačen, što će usloviti ponovni estrus životinje i povećanje servis perioda na farmi, t.j. životinja neće ostati steona. Veliki problem kod visoke vrednosti uree u krvi kod životinja predstavlja činjenica da estalna sluz i znakovi estrusa su jasno izraženi ali nažalost porcenat koncepcije krava je veoma mali. Problem vioke vrednosti uree predstavlja i cena koštanja obroka za proizvodnju mleka koji automatski postaje nerentabilan, jer protein dat životinji nije iskorišćen za proizvodnju mleka, poređenja radi kao da koristimo najbolje gorivo za naš automobil a da rezervor u kome se nalazi taj benzin je lagano napukao pa dolazi do curenja…
Poremećene vrednosti kalcijuma, fosfora, magnezijuma u krvi kod životinja dovešće do reproduktivnih problema kako u procesu formiranja kvalitetne jajne ćelije tako i usklađenosti znakova estrusa sa oslobađanjem jajne ćelije, kao i transportom stvorenog embriona do mesta ugnježdenja u materici, što će usloviti ponovni estrus životinje i povećanje servis perioda na farmi, t.j. životinja neće ostati steona.
Metabolički profil predstavlja analizu izvađene krvi kod životinja i praćenje biohemijskih parametara : kalcijum, jonski kalcijum, odnos kalcijuma i fosfora, fosfor, magnezijum (mineralni metabolizam), glukoze, betahidroksibuterne kiseline (BHBA) (energetski metabolizam), uree (proteinski metabolizam), ukupnog bilirubina, ukupnih proteina i albumina (funkcionalno stanje jetre), čime se dobija kompletan uvid u zdravstveni status životinje, usvojenost obroka u organizam životinje i mogućnost pravovremene korekcije obroka za najbolje proizvodne rezultate.
Na vrhu piramide mlečnog govedarstva nalazi se proizvedeno mleko i ono predstavlja više 90% svih prihoda na jednoj farmi, u njegovom stvaranju učestvuje niz faktora:
1. Zdravstvena zaštita
2. Preventiva zapata
3. Remont stada
4. Pravilan odgoj podmladka
5. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija (DDD)
6. Metabolički status zapata
7. Bakteriološki status zapata
8. Izbalansirana ishrana
9. Funkcionalna obrada papaka
10. Održavanje muzne opreme
11. Reproduktivni parametri zapata
Samo potpunim praćenje svih ovih faktora moguće je obezbediti isplativu govedarsku proizvodnju, sa minimalnim muznim prosekom od 22 l po kravi tokom čitave kalendarske godine
Održiva stočarska proizvodnja danas u mlečnom govedarstvu zahteva praćenje niza parametara bitnih za postizanje maksimalnih proizvodnih rezultata uz dobro zdravstveno stanje životinja i što veći broj laktacija po grlu.
CILJEVI SU NAM:
- Maksimalna proizvodnja po grlu
- Izbalansiran obrok uz što manji utrošak hrane po litri proizvedenog mleka
- Međutelidbeni period do 400 dana
- Poznavanje bakteriološke situacije na farmi sa posebnim osvrtom na specifične uzročnike zapaljenja mlečne zlezde
- Extra klasa mleka tokom čitave laktacije
Preventiva pojave kliničkih oblika bolesti metabolizma, lokomotornog sistema… - Minimum 5 laktacija po grlu 8. Pravilna laktaciona kriva farme
PARAMETRI
Reproduktivni parametri
Obezbeđuju nam dobru laktacionu krivu zapata sa stalnim dotokom svežih krava.
Ciljevi su nam:
– servis period : 90 – 120 dana
– međutelidbeni period : 365 – 395 dana
– minimum 50 % steonost na stanju u svakom trenutku (plansko osemenjavanje)
– maksimum 12 % zasušenih krava na stanju u svakom trenutku (plansko osemenjavanje)
– trajanje zasušenja 60 dana
Junice:
– veštačko osemenjavanje starost junica 13 -15 meseci, težina junica preko 375 kg, visina grebena 135 cm
– teljenje junica 22 – 24 meseca, oteljenost junica 96 % na broj utvrđene steonosti,
– od broja junica koje su ušle u osemenjavanje minimim da 96 % ostane steono..-
– indeks osemenjavanja junice (1,5 – 1,7)
Krave:
– indeks osemenjavanja krave (2,0 – 2,3)
– oteljenost krava 92 % na broj utvrđene steonosti
– pregled na steonost 30 – 40 dana (konačna potvrda steonosti 55 – 60 dana)
Metabolički parametri
I pored obroka koji je sastavljen po tabličnim principima dobre nutritivne prakse, najbitnije za nas je šta su nahranjene životinje usvojile u svoj organizam. Poznavanje metaboličkog statusa zapata vrlo je bitno kako bi mogli da preveniramo pojavu kliničkih metaboličkih simptoma na farmama malim korekcijama korišćenog obroka do trenutka vađenja krvi.
Postoje 4 obroka, prvi je hranivo koje se nalazi na obradivoj površini i trenutak odluke kada će hranivo biti korišćeno (povećanje mase uslovljava pad proteinskog dela hraniva i obratno), drugi obrok je samo skladištenje hraniva i manipulacija na obradivoj površini (zastupljenost zrna, lista i njegova razbijenost), treći obrok je obrok dostavljen pred životinje mogućnost konzumiranja, selektivnost u odabiru komponenti obroka i četvri i najvažniji obrok je obrok koji je svaren i u potpunosti iskorišćen u oraganizmu životinja.
Ciljevi su nam:
maksimalna proizvodnja po grlu uz izbalansiran obrok uz što manji utrošak hrane po litri proizvedenog mleka
1) vrednost glukoze u krvnom serumu iznad 3,3 mmol/l u fazi zasušenja
2) vrednost glukoze u krvnom serumu iznad 2,9 mmol/l u fazi laktacije
3) vrednost betahidroksi butirata u krvnom serumu ispod 0,7 mmol/l u fazi zasušenja
4) vrednost betahidroksi butirata u krvnom serumu ispod 0,7 mmol/l u fazi zasušenja
5) vrednosti ukupnog bilirubina u krvnom serumu ispod 8,5 µmol/l
6) vrednost albumina u krvnom serumu iznad 28 g/l
7) vrednost ukupnih proteina u krvnom serumu ispod 81 g/l
8) vrednost globulina u krvnom serumu ispod 49 g/l
9) vrednosti uree u krvnom serumu ispod 6,8 mmol/l u fazi laktacije
10) vrednosti kalcijuma u krvnom serumu iznad 2,2 mmol/l
11) vrednosti fosfora u krvnom serumu iznad 1,6 mmol/l
12) odnos Ca : P u krvnom serumu iznad 1 u fazi zasušenja
13) odnos Ca : P u krvnom serumu ispod 1,5 u fazi laktacije
14) vrednosti magnezijuma u krvnom serumu iznad 0,85 mmol/l
15) vrednost jonskog kalcijuma u krvnom serumu iznad 0,98 mmol/l u fazi zasušenja
16) vrednost jonskog kalcijuma u krvnom serumu iznad 1,08 mmol/l u fazi laktacije
17) vrednost globulina u krvnom serumu iznad 20 g/l drugi dan od teljenja kod novorođene teladi
Metabolički parametri predstavljaju okvirne vrednosti i zavise od faze laktacije u kojoj se životinje nalaze (faza zasušenja, rana laktacija, sredina laktacije, kasna laktacija…)
Paremetri izlučenja životinja sa farme
Zdrav podmladak je preduslov uspešne govedarske proizvodnje
Ciljevi su nam:
– maksimalno 4 % izlučenje teladi 0- 1 mesec u odnosu na ulaz
– maksimalno 4 % izlučenje teladi 1- 4 meseca u odnosu na ulaz
– maksimalno 0,5% izlučenje junadi preko 4 meseca u odnosu na ulaz
– maksimalno 20 % remont stada
– maksimalno 6 % izlučenih krava do 60 dana u laktaciji na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
Biohemijski parametri
Dovode do:
1. sindroma masne jetre sa posledičnim nastankom : pareza, ketoza, dislokacija sirišta, sindroma ležeće krave, imunosupresije, reproduktivnih problema – anestrije, cistični jajnici, endometritisi…
2. Energetski nestabilnih životinja sa posledičnim nastankom : nekvalitetnih jajnih ćelija, većeg broja povađanja, imunosupresije…
2. embriotosično dejistvo uree sa posledičnim nastankom : većeg broja povađanja, neifenktivnih zapaljenja materice…
3. poremećenog mineralnog statusa životinja : atipične pareze, zaostajanje posteljice…
Ciljevi su nam:
– maksimum 10 % sindroma masne jetre u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
– maksimum 5 % zaostajanja posteljice u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
– maksimum 5 % ketoze u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
– maksimum 5 % dislokacije sirišta u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
Bakteriološki parametri
Poznavanje bakteriološke situacije na farmi je od suštiskog značaja prilikom odabira antibiotika u lečenju kliničke forme zapaljenja mlečne žlezde, sprečavanja širenja specifičnih uzročnika mastitisa na farmi, kontrole uspešne dezinfekcije nakon završetka turnusa…Specifični uzročnici zapaljenja mlečne zlezde u inficiranom vimenu oštećeju žlezdani epitel mlečne zlezde i direktno utiču na količinu proizvedenog mleka po grlu (čak i do 50 %). Vrlo često ne izazivaju teške kliničke mastitise kod inficiranih životinja i kao takvi prođu ne dijagnostikovano pa se lako šire po farmi preko ljudi koji muzu životinje, muzne opreme, prostirke…Specifični uzročnici svojim prisustvom podižu sve više broj somatskih ćelija u zbirnom uzorku mleka, a kako se prenose vrlo lako sa životinje na životinju ako se ne poštuje pravilna procedura muže krava narušavaju rentabilnu proizvodnju mleka. Bakteriološko ispitivanje pre i posle izvršene dezinfekcije podova objekata u kome borave životinje pomaže u smanjenju troškova lečenja, omogućava planske vakcinacije životinja kako bi se prevenirali gubici u proizvodnji naročito podmlatka.
Ciljevi su nam:
– maksimum 5 % kliničkih mastitisa u prvom mesecu laktacije
– maksimum 1,5 % kliničkih mastitisa mesečno
– maksimum 15 % kliničkih mastitisa godišnje
– maksimum 100 bakterija na cm² površine nakon završene dezinfekcije
Nutrivini parametri
Najvažniji i najveći trošak svake stočarske proizvodnje predstavlja hrana za životinje. U zavisnosti od komponenti koje učestvuju u formiranju obroka moguće je postići visoke proizvodne rezultate koji moraju biti usklađeni sa zdravstveni statusom životinja. Stočarska proizvodnja je kontinuiran proces i životinje treba sačuvati za naredne laktacije… Nekontrolisana visoka proizvodnja povećava procenat izlučenja životinja, povećava procenat manifestnih bolesti metabolizma u narednim laktacijama. Pravilnom koncepijom obroka možemo sprečiti embrionalna uginuća zbog toksičnog dejistva uree na matericu životinje koja nastaje kao direktna posledica povećane količine proteina u hrani što neminovno dovodi do manje ekonomičnosti proizvedenog litra mleka na farmi. Energetski nestabilne životinje u periodu osemenjavnja proizvode nekvalitetne jajne ćelije koje i pored vrhunskog semena bikova stvaraju embrione lošeg kvaliteta i dovode do povađanja. Dnevna proizvodnja mleka do 25 l mleka po kravi kod dobro formiranog obroka može se zadovoljiti mikrobiološkom proizvodnjom proteina u buragu…
Ciljevi su nam:
– dobro koncipiran obrok sa potpuno iskorišćenim proteinskim delom obroka
– energetski stabilne životinje sa optimalnom telesnom kondicijom za fazu laktacije kojoj pripadaju
– stabilan mineralni status životinja na farmi.
Parametri stanja papaka na farmi
Funkcionalna nega papaka predstavlja važnu meru brige o stadu krava. Primenom metode po Ravenu postiže se dobro zdravstveno stanje papaka i ekstremiteta životinja. Samo krave kod kojih su redovno korigovani i lečeni papci mogu dati svoj maksimum u proizvodnji mleka. Ekonomske štete nastale usled hromosti kod krava su prerano izlučivanje iz proizvodnje (uginuće, ekonomsko klanje), pad mlečnosti (5 – 35 %), poremećaji reprodukcije (tihi estrus. smanjenja koncepcija, produžen servis period), gubitak telesne mase usled smanjenog konzumiranja hrane, povećani troškovi lečenja, povećan rizik od nastanka zapaljenje mlečne zlezde…
Ciljevi su nam:
– minimum 2 x obrada papaka godišnje kako bi životinje imale pravilan stav ekstremiteta i zdrave papke
– prioritetna obrada papaka i terapija svim hromim kravama
– maksimum 10 % hromih krava na farmi
– maksimum 10 % čireva papaka na farmi
– maksimum 2 % izlučenih krava po osnovu oboljenja papaka
Hiruški parametri
Dovode do:
1. sindroma masne jetre sa posledičnim nastankom : pareza, ketoza, dislokacija sirišta, sindroma ležeće krave, imunosupresije, reproduktivnih problema – anestrije, cistični jajnici, endometritisi…
2. Energetski nestabilnih životinja sa posledičnim nastankom : nekvalitetnih jajnih ćelija, većeg broja povađanja, imunosupresije…
2. embriotosično dejistvo uree sa posledičnim nastankom : većeg broja povađanja, neifenktivnih zapaljenja materice…
3. poremećenog mineralnog statusa životinja : atipične pareze, zaostajanje posteljice…
Ciljevi su nam:
– maksimum 10 % sindroma masne jetre u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
– maksimum 5 % zaostajanja posteljice u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
– maksimum 5 % ketoze u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
– maksimum 5 % dislokacije sirišta u odnosu na broj oteljenih u poslednjih 60 dana
Parametri DDDDD
Dezinfekcija, deratizacija i dezinsekcija (DDDDD) predstavljaju polaznu osnovu svake uspešne stočarske proizvodnje. Upotreba sredstava koji se koriste nije dovoljna ako površina na kojoj će se primeniti nije adekvatno pripremljena, i nismo upoznati za šta koristimo sredstva i koji nam je krajnji cilj. Kontrola u realnim terenskim uslovima pruža odgovore o kvalitetu odrađene dezinfekcije, deratizacije, dezinsekcije…Kvalitetno urađen DDDDD doprinosi boljem zdravlju podmladka i odraslih životinja.
Ciljevi su nam:
– maksimum do 100 bakterija na cm² nakon izvršene dezinfekcije
– smanjenje populacije glodara na najmanju moguću meru
– smanjenje populacije insekata na najmanju moguću meru
Parametri internih procedura
Interne procedure su vrlo bitan faktor uspešne i racionalne proizvodnje, pružanja kvalitetne veterinarske usluge krajnjim korisnicima. Interne procedure muže, ishrane, dijagnostike smanjuju proizvodne troškove po jedinici proizvoda ili usluga i doprinose rentabilnijem poslovanju. Protokoli izrade i tumačenja metaboličkih profila, protokoli za uzimanje i tumačenje buražnog sadržaja
Ciljevi su nam:
– interna procedura pravilne muže krava
– interna procedura profilakse
– interna procedura ishrane krava
Parametri somatskih ćelija i kiselosti mleka
Određivanje i praćenje broja somatskih ćelija u jedinici vremena u zbirnom uzorku mleka predstavlja veoma važan parametar praćenja bakteriološke situacije na farmi kao i zoohigijenskih mera koje se sprovode. Povećanje broja somatskih ćelija negativno utiče na količinu proizvedenog mleka po životinji, bez obzira na razlog : zapaljenje mlečne žlezde, toplotni stres, mehanička iritacija… Istraživanja su pokazala da svako udvostručenje broja somatskih ćelija smanjuje za 2% količinu proizvedenog mleka !!!!
Povećanje kiselosti mleka direktno je uzrokovano prisustvom bakterija, temepraturom skladištenja, načinom ishrane…
Ciljevi su nam:
– maksimum 200.000 somatskih ćelija u ml iz zbirnog uzorka mleka (laktofriza)
– kiselost mleka u rasponu 6,4 – 6,8
Parametri ekonomske isplativosti
Intezivna stočarska proizvodnja zahteva stalnu kontrolu inputa u jedinici proizovoda kako bi sama proizvodnja bila rentabilna. Troškova na jednoj farmi je mnogo i samo sistemskom kontrolom moguće je i sa malim ulaganjima postići odlične rezultate. To je moguće postići korišećnjem kalkulativnih programa prilagođenih svakoj proizvodnji. Svesnim povećanjem određenih troškova (preventivni troškovi) u samom procesu proizvodnje moguće je smanjiti ostale troškove višestuko na kraju proizvodnog ciklusa.
Ciljevi su nam:
– izrada kalkulativnih troškova, procena sakupljene hrane za ishranu životinju, zoohigijenski uslovi