Dermatologija

Dermatologija

Dermatološki pacijenti zahtevaju poseban tretman. Pristup svakom pacijentu je jedinstven zbog raznolikosti problema koji se javljaju. Jedino tačna dijagnoza garantuje pozitivan ishod lečenja.

Primarna i sekundarna seboreja:

Seboreja je naziv za kliničke simptome kod mnogih oboljenja kože koji uzrokuju poremećaje u keratinizaciji tj. orožnjavanja kože.

Primarna seboreja

Ova bolest često vidljiva na Američkim koker španijelima, Engleskim špringer španijelima, Zapadno škotskim belim terijerima, Basetima, Irskim seterima, Nemačkim ovčarima, Labrador retriverima, kineskim Šar peima i drugim rasama.

Sekundarna seboreja

Sekundarna seboreja se javlja kao posledica primarnog poremećaja i bolesti u organizmu i na koži. Bolesti koje su često povezane sa seborejom su: demodikoza, šuga, atopija, dermatitis zbog preosetljivosti na hranu…

Demodikoza:

Demodikoza je bolest kože kod pasa, a u manjoj meri i mačaka, uzrokovana parazitskom grinjom Demodex canis, Demodex injai (u pasa) i Demodex cati, Demodex gatoi (u mačaka).

Patogeneza demodikoze

Još uvek se u potpunost ne razume zašto dolazi do oboljenja, no neke studije ukazuju na deficit u ćelijskom imunitetu.

Dijagnoza demodikoze

Dijagnozu demodikoze postavlja veterinar na osnovu detaljne anamneze vlasnika, detaljnog pregleda obolelog…

Klinička slika

Demodikoza se javlja u dva oblika, lokalizovani i generalizovani, a oba oblika jednako se mogu javiti i kod mladih…

Lokalizovana demodikoza

Još uvek se u potpunost ne razume zašto dolazi do oboljenja, no neke studije ukazuju na deficit u ćelijskom imunitetu.

Generalizovana demodikoza

Dijagnozu demodikoze postavlja veterinar na osnovu detaljne anamneze vlasnika, detaljnog pregleda obolelog…

Demodikoza kod mladih pasa

Demodikoza se javlja u dva oblika, lokalizovani i generalizovani, a oba oblika jednako se mogu javiti i kod mladih…

Demodikoza odraslih pasa

Još uvek se u potpunost ne razume zašto dolazi do oboljenja, no neke studije ukazuju na deficit u ćelijskom imunitetu.

Lečenje demodikoze

Dijagnozu demodikoze postavlja veterinar na osnovu detaljne anamneze vlasnika, detaljnog pregleda obolelog…

Demodikoza mačaka

Demodikoza se javlja u dva oblika, lokalizovani i generalizovani, a oba oblika jednako se mogu javiti i kod mladih…

Primarna saboreja

Kod primarne seboreje je uzrok nepoznat, najčešće je nasledna.

Ova bolest često vidljiva na Američkim koker španijelima, Engleskim špringer španijelima, Zapadno škotskim belim terijerima, Basetima, Irskim seterima, Nemačkim ovčarima, Labrador retriverima, kineskim Šar peima i drugim rasama.

Kod primarne seboreje znakovi bolesti vidljivi su pri ulasku životinje u pubertet, oko 1 godine života.

Psi zahvaćeni njome mogu imati suvu, perutavu kožu ili masnu, ljuskavu kožu ili pak kombinaciju oba oblika. Ljuspice tj. perut kod suve seboreje jednostavno je odlepljen od kože, dok se kod masne, perut lepi za dlaku. Kod masne seboreje dlačni folikuli mogu se začepiti i inficirati, što rezultira folikulitisom (upala folikula dlake).

Delovi tela koji su najčešće zahvaćeni seborejom su: kolena, zglobovi, gornji deo vrata prema grudima, uši i glava. Kod masne seboreje često dolazi do ceruminoznog otitisa ( upala uha popraćena većom količinom ušne smole).

Lečenje: Primarna seboreja je neizlečiva, ali se može držati pod kontrolom simptomatskom terapijom koja je usmerena na suzbijanje stvaranja ljuspica pomoću šampona i medicinskih kupki. Izbor šampona i sredstava za ispiranje, te učestalost primene zavisi od konkretnog problema tj. oblika bolesti, te bi taj izbor trebao odrediti Vaš veterinar.

Kod blagih i suvih perutanja pomoći bi trebali hipoalergenski šamponi koji vlaže kožu i sredstva za ispiranje koja ne sadrže boje, mirise i druge dodatne sastojke koji bi mogli pospešiti isušivanje već isušene kože. Ti proizvodi mogu se koristiti često bez nanošenja štete.

Kod težih i suvih perutanja preporučuju se šamponi koji sadrže sumpor i salicilnu kiselinu za uklanjanje ljuspica kože (peruti).
Kod masne seboreje delotvorni su antiseborejični šamponi koji sadrže benzoil peroksid, jako dobro ispiraju pore dlaka i pomažu u uklanjanju masnih ljuspica koje su se prilepile za dlaku.

Terapeutsko šamponiranje može biti delotvornije ako se pri šamponiranju koristimo toplom vodom. Temeljito isperite, te nanesite medicinski šampon tj. onaj koji ima medikamentna svojstva. Ostavite 15 minuta na životinji ili prema uputstvu, a zatim temeljno isperite.

Za lečenje folikulitisa (upala dlačnih folikula) i drugih kožnih infekcija koriste se sistemska terapija koju odredi veterinar. Dodaci ishrani koji sadrže omega-3 esencijalne masne kiseline iz ribljeg ulja su korisni pri lečenju seboreje i sigurno ne mogu naštetiti životinji.

Sekundarna saboreja

Sekundarna seboreja se javlja kao posledica primarnog poremećaja i bolesti u organizmu i na koži.

Bolesti koje su često povezane sa seborejom su: demodikoza, šuga, atopija, dermatitis zbog preosetljivosti na hranu, hipotireoza, hormonski povezane bolesti kože, color mutant alopecija, pemphigus foliaceus i druge…

Primarna stanja koja mogu dovesti do nastanka seboreje uključuju: alergije, gljivična oboljenja kože, endokrine poremećaje, dijetalne nedostatke, malapsorpcijske poremećaje, parazite, autoimune bolesti.

Kod sumnje na sekundarnu seboreju moramo proveriti opšte stanje životinje, uraditi krvnu sliku i dermatološki pregled kože.

Primarna seboreja ne bi trebala biti dijagnostikovana dok sekundarna nije isključena.

Lečenje: Sekundarnu seboreju lečimo tako da terapiramo primarnu bolest uz blage antiseborejične medicinske kupke.

Infekcije uha učestale su kod pasa sa seborejom. Najsigurnije je pritom redovito proveravati u kakvom su stanju uši psa. Potrebno je znati pravilno ispirati uši s preparatom kojim se smanjuje nastanak ušne smole. Preparati se koriste ako uši psa imaju neugodan miris. Simptomi infekcije uključuju potrebu da se uši čiste češće nego inače, pojavljuje se svrab (pri čemu pas trese glavom, češe uho ili struže glavom odnosno uhom po podu) i/ili neugodan miris. Infekcija uha zahteva hitan tretman, obično u trajanju od 2 do 3 nedelje.

Ukoliko Vam se čini da bi Vaš pas mogao imati seboreju dogovorite što pre pregled kako bismo mu pomogli i olakšali život..

Demodikoza

Demodikoza je bolest kože kod pasa, a u manjoj meri i mačaka, uzrokovana parazitskom grinjom Demodex canis, Demodex injai (u pasa) i Demodex cati, Demodex gatoi (u mačaka).

Bitno je naglasiti da je ta grinja normalan stanovnik kože većine sisara i celi svoj životni ciklus provodi u dlačnim folikulima i izvodnim kanalićima lojnih žlezda.

Vrlo retko ćemo određene vrste Demodeksa naći i u samom površinskom sloju kože. Parazit u koži prolazi kroz četiri stadijuma razvoja: jaje, larva, nimfa i odrasli parazit. U trenutku kad se paraziti previše razmnože dolazi do promena na koži i pojave oboljenja, demodikoze.Demodikoza kod pasa nije zarazna bolest i ne prelazi na druge pse ili na ljude. Ona se najčešće prenosi neonatalnim kontaktom štenaca s majkom tokom prvih 2-3 nedelja života. Ukoliko štenci na svet dođu carskim rezom i podignu se bez kontakta s obolelom majkom, neće biti zaraženi demodexom.

Bolest se najčešće pojavljuje u pubertetu.

+ Patogeneza demodikoze

Ako su šugarci demodeksa normalni stanovnici pseće kože, zbog čega dolazi do oboljevanja?

Još uvek se u potpunost ne razume zašto dolazi do oboljenja, no neke studije ukazuju na deficit u ćelijskom imunitetu. Predisponirajući faktori su i loša ishrana, nekvalitetno držanje, stres, teranje, štenjenje, postojanje crevnih parazita i prisustvo nekih drugih bolesti ( dugotrajna terapija kortikosteroidima, tumori, šećerna bolest, poremećaj rada štitne i nadbubrežne žlezde i dr.). Sve to na kraju slabi imunitet životinje i omogućuje preveliko razmnožavanje parazita i na kraju dovodi do nastanka demodikoze.

Postoje rase pasa koje su dokumentovano sklonije demodikozi. 10 rasa sa najvećom statističkom pojavom demodikoze u svetu su Šar-pei, Zapadnoškotski beli terijeri, Škotski terijeri, Engleski buldozi, Boston terijeri, Doge, Vajmajneri, Erdel terijeri, Aljaski malamuti i Avganistanski hrtovi. I Dobermani su rasa koji su skloni pojavi demodikoze ali ne spadaju u prvih deset rasa po sklonosti. Međutim, apsolutno kod svih rasa pasa, izuzimajući Meksičkog golokožog i Kineskog krestastog psa, je moguća pojava demodikoze. Bolest je vrlo retka kod pudli. Psi obolevaju mnogo češće od mačaka.

Dijagnoza demodikoze

Dijagnozu demodikoze postavlja veterinar na osnovu detaljne anamneze vlasnika, detaljnog pregleda obolelog psa, i kao najvažnije, mikroskopskim pregledom kožnog skarifikata. Samo uzimanje uzorka nije bolno, a rezultati su gotovi u kratkom roku. Ukoliko se radi o osetljivom području (na šapama, između prstiju) ili je životinja nemirna mogu se pincetom iščupati dlake i isto tako pogledati pod mikroskopom. Važno je redovno raditi kontrolne skarifikate i prilikom svakog pregleda evidentirati broj parazita i njegove razvojne stadijume. Smatra se da je životinja izlečena ukoliko se u dva uzastopna skarifikata ne nalaze paraziti. Vrlo retko, ukoliko ne možemo pronaći parazite u skarifikatu, a klinička slika ukazuje na moguće postojanje obolenja, neophodno je uraditi i biopsiju kože (najčešće kod Šar pei pasmine). Laboratorijski pregled krvi kod mladih životinja obolelih od demodikoze obično ne daje važne informacije jer su sve vrednosti u granicama normale. Kod odraslih pasa obolelih od demodikoze analize su usmerene na pokušaj pronalaska osnovnog problema.

Klinička slika

Demodikoza se javlja u dva oblika, lokalizovani i generalizovani, a oba oblika jednako se mogu javiti i kod mladih i odraslih životinja.

Ukoliko su promene ograničene samo na neke delove tela tada govorimo o lokalizovanom obliku, a ukoliko se proširi po celom telu tada je to generalizovani oblik. Samo obolenje ne uzrokuje svrab, no ukoliko dođe do sekundarne bakterijske infekcije može biti vrlo intenzivan.

Lokalizovana demodikoza

Lokalizovana demodikoza je blaži oblik oboljenja, a javlja se pretežno kod mladih pasa gde vlasnici obično prvo primete bezdlačna područja, blago crvenilo kože na tim mestima, najčešće na glavi i prednjim nogama. Po pravilu nema propratnog svraba. Te promene se obično javljaju kod štenaca do 6 meseci starosti. U najvećem broju slučajeva te promjene ne zahtevaju nikakvu terapiju i spontano prođu. Problem nastaje kad se promene ne povlače ili se šire po celom telu.

Generalizovana demodikoza

Generalizovana demodikoza je umerena do vrlo teška kožna bolest, zahvata velika područja na telu ljubimca. Promene se javljaju na glavi, vratu, nogama i trupu. Uz nju se mogu javiti upala lojnih žlezda i sekundarne infekcije bakterijama koje na zdravoj koži inače miruju, pa stoga dodatno komplikuju primarno obolenje.

Kod ovog oblika, grinja Demodex canis, čiji se celi razvojni ciklus odvija u koži, uzrokuje upalu folikula sa opsežnim gubitkom dlake, edemom, crvenilom, seborejom, piodermijom i svrabom, pa u ekstremnim situacijama može doći i do uginuća.

Vrlo je važno primetiti javlja li se taj oblik kod mladog psa ili onog već odraslog. Naime, ukoliko se demodikoza javlja kod odraslog psa tada je svakako neophodno pronaći onaj osnovni problem tj. neko drugo obolenje koje je dovelo do „sloma“ imuniteta i omogućilo preveliko razmnožavanje parazita.

Demodikoza kod mladih pasa

Ukoliko se generalizovani oblik demodikoze pojavi kod mladog psa (juvenilna demodikoza) smatra se da pas ima genetsku sklonost za demodikozu i trebalo bi ga isključiti iz daljnjeg uzgoja. Iako se ne zna tačan mehanizam nasleđivanja, preporučljivo je sve štence iz tog legla isključiti iz daljeg uzgoja kako bi se pojava juvenilne demodikoze smanjila. Iako je moguće da u leglu ima i zdravih štenaca, ne postoji test koji bi jasno odredio koje je štene nosilac bolesti, a koje nije. Imunološki mehanizam zbog kojeg nastaje juvenilna opšta demodikoza nije poznat, no pretpostavlja se da se radi o defektu na T limfocitima.

Demodikoza odraslih pasa

Adultna pojava demodikoze kod pasa starijh od četiri godine obično je povezana s drugim sistemskim obolenjima koja oslabe organizam (hormonalni poremećaji, lajšmanioza), davanjem imunosupresivnih lijekova (kemoterapija, kortikosteroidi). Postoje i slučajevi kod odraslih pasa kad ne nalazimo nikakvo drugo obolenje, pa takvu demodikozu nazivamo idiopatskom.

Lečenje demodikoze

Ukoliko se radi o lokalizovanoj demodikozi u 95 % slučajeva lečenje lekovima koji ubijaju demodexe (smanjuju njihov broj) nije uopšte potrebno jer dolazi do spontanog izlečenja.

Lečenje generalizovane demodikoze može biti dugotrajno i vrlo frustrirajuće, jer se često bolest ne može izlečiti, već samo staviti pod kontrolu. Lečenje demodikoze zavisi i od nastalih promena, pa uključuje antibiotike i kupke u medicinskim šamponima ne bismo li stavili pod kontrolu sekundarne bakterijske infekcije, te davanje lekova kojima suzbijamo šugarce. Postoji više preparata, u obliku lokalne terapije, ali i sistemske, a terapija može trajati i mesecima. Aplikacijom lekova nastoji se smanjiti broj živih parazita, te istovremeno ojačati imunološki sastav organizma.

Lečenje psa obolelog od demodikoze uključuje i poseban režim nege te stalni nadzor vlasnika i učestale veterinarske konsultacije.

Demodikoza mačaka

Za razliku od pasa, demodikoza mačaka daleko je ređa bolest.

Lokalizovana demodikoza mačaka obično je samolimitirajuća i nestaje nakon nekoliko meseci. Obolenje se javlja najpre na očnim kapcima, na koži oko očiju, usana i na vratu. Moguća je pojava i upale spoljašnjeg ušnog kanala kod mačaka izazvanih demodikozom.

Generalizovana demodikoza je jako retka, ali ako se pojavi jednako je teška za lečenje kao i ona kod pasa. Najveći broj slučajeva generalizovane demodikoze zabeleženo je kod Sijamskih i Burmanskih mačaka, ali je gotovo uvek povezana s nekim sistemskim obolenjem kao što su FeLV, dijabetes…

Dijagnoza se takođe postavlja na temelju skarifikata kože, a što se terapije tiče mora biti pod strogom kontrolom veterinara jer je mali broj preparata primenjiv kod mačaka.